1 Zborovođi. Po napjevu “Ne pogubi!” Davidov. Miktam. 2 Zar doista krojite pravdu, vi moćni, zar sudite pravo, sinovi ljudski? 3 Ne, već bezakonje smišljeno činite, po zemlji vam ruke dijele nepravde. 4 Na krivu su putu bezbošci od krila majčina, na krivu su putu lašci od utrobe. 5 U njima je otrov kao u zmije, kao u ljutice što uši začepljuje 6 da glas čarobnjakov ne čuje ni glas bajača vješta bajanju. 7 O Bože, polomi im zube u ustima; razbij, o Jahve, čeljusti lavićima! 8 K'o vode što hitro otječu neka se razliju, k'o zgažena trava neka se osuše. 9 Nek' budu k'o puž koji se pužuć' rastoči, k'o pometnut plot nek' sunca ne vide. 10 Prije nego vam kotlovi trnje osjete, dok je zeleno, neka ga vihor odnese. 11 Radostan će biti pravednik kad ugleda odmazdu, noge će prati u krvi zlotvora. 12 I reći će ljudi: “Pravednik plod svoj ima! Još ima Boga da sudi na zemlji!”