1 I uđe u Jerihon. Dok je njime prolazio, 2 eto čovjeka imenom Zakej. Bijaše on nadcarinik, i to bogat. 3 Želio je vidjeti tko je to Isus, ali ne mogaše od mnoštva jer je bio niska stasa. 4 Potrča naprijed, pope se na smokvu da ga vidi jer je onuda imao proći. 5 Kad Isus dođe na to mjesto, pogleda gore i reče mu: “Zakeju, žurno siđi! Danas mi je proboraviti u tvojoj kući.” 6 On žurno siđe i primi ga sav radostan. 7 A svi koji to vidješe stadoše mrmljati: “Čovjeku se grešniku svratio!” 8 A Zakej usta i reče Gospodinu: “Evo, Gospodine, polovicu svog imanja dajem siromasima! I ako sam koga u čemu prevario, vraćam četverostruko.” 9 Reče mu na to Isus: “Danas je došlo spasenje ovoj kući jer i on je sin Abrahamov! 10 Ta Sin Čovječji dođe potražiti i spasiti izgubljeno!” 11 Kako su oni to slušali, dometnu on prispodobu - zato što bijaše nadomak Jeruzalemu i oni mislili da će se umah pojaviti kraljevstvo Božje. 12 Reče dakle: “Neki je ugledan čovjek imao otputovati u daleku zemlju da primi svoje kraljevstvo pa da se vrati. 13 Dozva svojih deset slugu, dade im deset mna i reče: 'Trgujte dok ne dođem.' 14 A njegovi ga građani mrzili te poslaše za njim poslanstvo s porukom: 'Nećemo da se ovaj zakralji nad nama.'” 15 “Kad je on primio kraljevstvo i vratio se, naredi da mu dozovu one sluge kojima je predao novac da sazna što su zaradili.” 16 “Pristupi prvi i reče: 'Gospodaru, tvoja mna donije deset mna.' 17 Reče mu: 'Valjaš, slugo dobri! U najmanjem si bio vjeran, vladaj nad deset gradova!' 18 Dođe i drugi govoreći: 'Mna je tvoja, gospodaru, donijela pet mna.' 19 I tomu reče: 'I ti budi nad pet gradova!'” 20 “Treći, opet dođe govoreći: 'Gospodaru, evo ti tvoje mne. Držao sam je pohranjenu u rupcu. 21 Bojao sam te se jer si čovjek strog: uzimaš što nisi pohranio, žanješ što nisi posijao.'” 22 “Kaže mu: 'Iz tvojih te usta sudim, zli slugo! Znao si da sam čovjek strog, da uzimam što nisam pohranio i žanjem što nisam posijao? 23 Zašto onda nisi uložio moj novac u novčarnicu? Ja bih ga po povratku podigao s dobitkom.' 24 Nato reče nazočnima: 'Uzmite od njega mnu i dajte onomu koji ih ima deset.' 25 Rekoše mu: 'Gospodaru, ta već ima deset mna!' 26 Kažem vam: svakomu koji ima još će se dati, a od onoga koji nema oduzet će se i ono što ima. 27 A moje neprijatelje - one koji me ne htjedoše za kralja - dovedite ovamo i smaknite ih pred mojim očima!'” 28 Rekavši to, nastavi put uzlazeći u Jeruzalem. 29 Kad se približi Betfagi i Betaniji, uz goru koja se zove Maslinska, posla dvojicu učenika 30 govoreći: “Hajdete u selo pred vama. Čim uđete u nj, naći ćete privezano magare koje još nitko nije zajahao. Odriješite ga i dovedite. 31 Upita li vas tko: 'Zašto driješite?', ovako recite: 'Gospodinu treba.'” 32 Oni koji bijahu poslani otiđoše i nađoše kako im bijaše rekao. 33 I dok su driješili magare, rekoše im gospodari: “Što driješite magare?” 34 Oni odgovore: “Gospodinu treba.” 35 I dovedoše ga Isusu i staviše svoje haljine na magare te posjednuše Isusa. 36 I kuda bi on prolazio, prostirali bi po putu svoje haljine. 37 A kad se već bio približio obronku Maslinske gore, sve ono mnoštvo učenika, puno radosti, poče iza glasa hvaliti Boga za sva silna djela što ih vidješe: 38 “Blagoslovljen Kralj, Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Na nebu mir! Slava na visinama!” 39 Nato mu neki farizeji iz mnoštva rekoše: “Učitelju, prekori svoje učenike.” 40 On odgovori: “Kažem vam, ako ovi ušute, kamenje će vikati!” 41 Kad se približi i ugleda grad, zaplaka nad njim 42 govoreći: “O kad bi i ti u ovaj dan spoznao što je za tvoj mir! 43 Ali sada je sakriveno tvojim očima. Doći će dani na tebe kad će te neprijatelji tvoji opkoliti opkopom, okružit će te i pritijesniti odasvud. 44 Smrskat će o zemlju tebe i djecu tvoju u tebi. I neće ostaviti u tebi ni kamena na kamenu zbog toga što nisi upoznao časa svoga pohođenja.” 45 Ušavši u Hram, stane izgoniti prodavače. 46 Kaže im: “Pisano je: Dom moj bit će Dom molitve, a vi od njega načiniste pećinu razbojničku!” 47 I danomice naučavaše u Hramu. A glavari su svećenički i pismoznanci tražili kako da ga pogube, a tako i prvaci narodni, 48 ali nikako naći što da učine jer je sav narod visio o njegovoj riječi.